Putin podsetio na kosovski presedan: Šta je sve poručio u razgovoru sa novinarima

DNR i LNR su imale pravo da se odvoje od Ukrajine, a nakon "kosovskog presedana" nisu bile obavezne da traže mišljenje Kijeva, rekao je ruski lider Vladimir Putin na sastanku sa urednicima međunarodnih novinskih agencija i domaćim i inostranim novinarima na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u ​​Sankt Peterburgu (SPIEF).

Ruski predsednik je istakao da su, kada je konflikt tek počeo, nagovarali ukrajinsku stranu da, pod poznatim minskim uslovima i dogovorima, ponovo ujedini sa sobom taj deo Ukrajine koji se od nje odvajao. Ali oni su to odbili, te je na kraju počeo oružani sukob.

"Može se raspravljati kako god hoćete, razumete? Može se kako god osuđivati Rusija što je započela agresiju. Ali poslušajte me: nije potrebno biti veliki stručnjak za međunarodno javno pravo da bi se shvatila logika o kojoj govorim. Jedan deo teritorije neke zemlje doneo je odluku da se odvoji od celine", napomenuo je Putin.

Putin: Rusija želi da što pre okonča sukob u Ukrajini, po mogućnosti mirnim putem

Jugoistok Ukrajine – Donjeck i Lugansk su doneli odluku da se odvoje.

"Da li su imali pravo na to? Strogo govoreći, u okviru međunarodnog prava i Povelje UN, imali su pravo. U odgovarajućem članu stoji da narodi imaju pravo na samoopredeljenje. Po mom mišljenju, to je čak prvi član. Razumete, to je pravo naroda na samoopredeljenje", pojasnio je šef ruske države.

Osvrnuvši se na to da li je taj deo zemlje u tom procesu morao da traži dozvolu od centralnih vlasti, od Kijeva, ruski lider je naglasio da nije.

"Postoji odluka Međunarodnog suda pravde UN, kojom je utvrđen presedan – Kosovo. Sud je izričito naveo: ako neki deo zemlje donese odluku o otcepljenju, nije u obavezi da po tom pitanju traži saglasnost centralnih vlasti. I to je sve", podvukao je Putin.

Podsetio je na to da, kada se Donbas odvojio, Rusija osam godina nije priznavala njegovu nezavisnost, trpela i pokušavala da se dogovori. Na kraju su oni proglasili nezavisnost.

Ruski lider je napomenuo da su imali pravo da ih priznaju, dodavši da su nakon priznanja sklopili sporazum o uzajamnoj pomoći.

U okviru tog sporazuma, koji je ratifikovao ruski parlament, Rusija je u obavezi da im pruži pomoć, uključujući i vojnu.

"Zvanično su nam se obratili sa zahtevom za pomoć – i mi tu pomoć pružamo. Recite mi, gde sam pogrešio? U kom koraku sam napravio grešku? Nećete je naći – nema je. Sve logično proizilazi jedno iz drugog", poručio je Putin.

Govoreću o kosovskom presedanu, on je istakao da se seća kako je Zapad vršio pritisak na sud UN.

"Tada su zapadnoevropske zemlje i SAD vršile prilično ozbiljan pritisak na sud UN – i doneta je ta odluka: pri otcepljenju nekog dela, taj deo nije u obavezi da traži saglasnost centralnih vlasti. To je sve! Razumete? Sami su sve svojim rukama uradili. A onda kažu: 'Kako ste mogli?' Eto tako. Vama je dozvoljeno, a ovde nije? To ne može tako. Pravila moraju biti jednaka – samo tako mogu biti stabilna, a to je garancija bezbednosti za sve, i to ne na račun drugih – to je suština, to je ključno", objasnio je šef ruske države.

Predsednik Rusije je juče u razgovoru sa novinarima govorio i o pregovorima sa Kijevom, o krizi na Bliskom istoku navodeći da je Moskva predložila mogući izlaz iz situacije oko Irana, ali je odluka na Teheranu i Tel Avivu. 

Pojasnio je i da sporazum o strateškom partnerstvu između Rusije i Irana ne sadrži nijedan član koji se odnosi na sferu odbrane. On je istakao da ne želi čak ni da razmatra mogućnost da Izrael ubije iranskog vrhovnog vođu Alija Hamenija.

Sporazum sa Ukrajinom mora potpisati legitimna vlast

Kada su u pitanju pregovori sa Ukrajinom predsednik je naglasio da su strane u kontaktu, kao i da je on spreman da se sastane sa svima, ali da eventualni sporazum mora da otpiše legitimni predstavnik vlasti. 

Dodao je da ako ukrajinska država nekome poveri da vodi pregovore, to slobodno može biti Zelenski, međutim, to nije ključno pitanje.

"Pitanje je – ko će potpisati dokument? Slušajte, ništa ne izmišljam. U propagandnom smislu može se pričati šta god o legitimnosti vlasti. Ali kad rešavamo ozbiljna pitanja, nije bitna propaganda, nego pravna osnova. A pravna je kakva? Po Ustavu Ukrajine, predsednik se bira na pet godina. Načina za produžetak mandata nema – čak ni u uslovima ratnog stanja", istakao je Putin.

On je ukazao na to da jasno piše da se u uslovima ratnog stanja proširuju samo ovlašćenja parlamenta, tj. Vrhovne rade.

Naš izbor

Dan odluke: Da li je Zelenski od danas (ne)legitiman?

Dodao je da je tačno da piše da se u tim uslovima izbori ne održavaju, ali da nigde nije navedeno da se produžavaju ovlašćenja predsednika.

"A po ustavnom ustrojstvu, Ukrajina nije parlamentarna ni predsednička republika, već predsedničko-parlamentarna. Šta to znači? To znači da sve organe vlasti formira predsednik. Svi smatraju da je to demokratsko društvo. Tako može da bude organizovana država – sve imenuje predsednik: sve vojne komandante imenuje predsednik, sve ministre imenuje predsednik, sve guvernere imenuje predsednik – nema izbora. Ali, ako je prvi čovek nelegitiman, onda celokupni sistem vlasti postaje nelegitiman", ukazao je ruski lider.

Dodao je da Rusiji nije bitno ko vodi pregovore, makar to bio i aktuelni šef režima. Istakao je da je čak spreman i na susret, ali u završnoj fazi pregovora.

"Čak sam spreman i da se sastanem, ali samo ako je to neka završna faza, da ne sedimo tamo i nešto beskonačno delimo, nego da stavimo tačku. Ali, tačka, potpis, mora biti od legitimnih vlasti, jer će u suprotnom doći sledeći i sve to baciti u smeće. Tako se ne sme, rešavamo ozbiljna pitanja. Zato se ne odričem te mogućnosti – samo što treba obaviti veliki posao", poručio je Putin.

Šta je sve Zapad odbio

Skrenuo je pažnju na to da je važno što je Rusija još pre početka sukoba molila ukrajinske vlasti da ispune sve iz Minskih sporazuma. Međutim, oni su to odbili te je onda počela Specijalna vojna operacija.

Napomenuo je da nije tajna da su po početku SVO rekli ukrajinskim vlastima da povuku svoje trupe iz Donjecke i Luganske republike koje je Rusija priznala kao nezavisne države i da će se "sve sutra završiti".
Međutim, oni su to odbili, naglasivši da će se "boriti", na šta je Rusija pristala.

Putin je podsetio da ga je ranije jedan zapadni kolega pitao da li će se boriti za Hersonsku i Zaporošku oblast kao što su za Donjeck i Lugansk, kao i da li bi mogao da zamisli da odu odatle.

"Tada sam mu rekao mogli bismo razmotriti neki suverenitet Ukrajine, ali pod uslovom servituta – prava prolaza kopnom do Krima", odgovorio mu je ruski predsednik.