Pronađen nacistički propagandni materijal u Argentini: Zašto je čuvan 84 godine?

Posle 84 godine, više desetine kutija sa nacističkim materijalom, koje su argentinske vlasti konfiskovale tokom Drugog svetskog rata, otkrivene su u podrumu Vrhovnog suda Argentine, saopšteno je iz tog suda.

U saopštenju se navodi da je 83 kutije nacističkog materijala nemačka ambasada u Tokiju poslala u Argentinu u junu 1941. godine, japanskim parobrodom "Nan-a-Maru", kao i da je velika pošiljka privukla pažnju vlasti, koje su se plašile da bi njen sadržaj mogao uticati na neutralnost Argentine u ratu, preneo je danas Rojters.

Nacistički arhivi u "Danu uveče": Šta će Argentina otkriti, a šta će ostati teorija zavere

Uprkos tadašnjim tvrdnjama nemačkih diplomatskih predstavnika da se u kutijama nalaze lični predmeti, argentinske carinske vlasti su prilikom nasumične pretrage pet kutija pronašli razglednice, fotografije i propagandni materijal nacističkog režima, kao i hiljade svezaka koje pripadaju nacističkoj partiji.

Savezni sudija je zatim konfiskovao materijale i predmet uputio Vrhovnom sudu.

Nije bilo odmah jasno zašto je nacistički materijal poslat u Argentinu ili kakve je mere, ako ih je uopšte bilo, Vrhovni sud preduzeo u to vreme.

Službenici suda su 84 godina kasnije naišli na kutije dok su pripremali materijal za muzej Vrhovnog suda.

"Otvaranjem jedne od kutija, identifikovali smo materijal koji je bio namenjen konsolidaciji i propagiranju ideologije Adolfa Hitlera u Argentini tokom Drugog svetskog rata", saopštio je sud.

Ante Pavelić - begunac krvavih ruku s pasošem Crvenog krsta

Sud je nakon toga prebacio kutije u prostoriju opremljenu dodatnim merama bezbednosti i pozvao Muzej holokausta u Buenos Ajresu da učestvuje u njihovom očuvanju i inventarisanju.

Najavljeno je da će ih stručnjaci takođe ispitati u potrazi za bilo kakvim tragovima o još uvek nepoznatim aspektima Holokausta, kao što su međunarodne mreže finansiranja koje su koristili nacisti.

Argentina je ostala neutralna u Drugom svetskom ratu do 1944. godine, kada je prekinula odnose sa silama Osovine, a objavila je rat Nemačkoj i Japanu sledeće godine.

Od 1933. do 1954. godine, prema podacima Muzeja holokausta, 40.000 Jevreja je ušlo u Argentinu bežeći od nacističkog progona u Evropi, nakon čega je Argentina postala dom najveće jevrejske populacije u Latinskoj Americi.

Podsetimo, Argentina je nedavno skinula oznaku tajnosti sa više od 1.850 dokumenata o nacistima, a svi materijali su prikupljeni u odvojenim dosijeima, koji pokrivaju ne samo aktivnosti nacističkih zločinaca koji su pobegli u Južnu Ameriku nakon Drugog svetskog rata, već i delovanje argentinske vojske tokom diktature 1976-1983. godine.