Imperija haosa: Amerika – posledica sistemskog svetskog poremećaja

SAD su obolele od kolektivne šizofrenije, rekao je italijanski geopolitičar Lorenco Marija Pačini, a poreklo ove bolesti nije teško pronaći ukoliko se obratimo istoriji – Amerika je nastala kao društvo izopštenika, kriminalnih otpadnika, koji su proterani iz engleskih zatvora.

Otuda i "fiziološka potreba" Amerikanaca da se stalno dokazuju kao "najjači", "najbolji", "najsjajniji".

Naš izbor

Kako nastaje novi svetski poredak: Kolektivni Zapad puca po šavovima

Amerika se postepeno, posle Drugog svetskog rata, pretvorila u čudovište međunarodne politike, koje želi da ostvari "dominaciju punog spektra". Ali, Hladni rat je imao svoja čvrsta pravila. SAD su morale da uzimaju u obzir postojanje i interese Sovjetskog Saveza.

"Njegova logika je bila brutalna, ali koherentna — obuzdavanje, odvraćanje, simetrija sile, verodostojna diplomatija, pravi pregovori u četiri oka", piše za sajt "Nju istern autluk" bivši američki diplomata pri UN Gordon Daf, koji je služio na Bliskom istoku i u Africi, i veteran rata u Vijetnamu.

Od Jugoslavije preko Sirije i Libije – do zvezde rijalitija

Potom je nastupio američki "unipolarni trenutak": epoha u kojoj se sve granice ukinute. To je, između ostalog, razdoblje neobuzdanih američkih intervencija i sankcija; duh je pušten iz boce. Jednom rečju: to je razdoblje "američkog stoleća".

"Od Jugoslavije preko Sirije do Libije", dodaje Daf, "američki pristup spoljnim sukobima sledi jasnu arhitekturu: delegitimizacija, slom država, upravljanje proksijima, uništavanje...", u kojoj "nikakva stabilnost nije dozvoljena".

Američka imperija, naglašava ovaj autor, nije imperija u tradicionalnom smislu: "To je trajna destabilizacija kao instrument politike. Ono što je propalo u Vijetnamu, usavršeno je kontrolom nad medijima i uvođenjem posrednika." Tako se vode američki ratovi.

Konačno, dolazimo do 45. i 47. predsednika SAD Donalda Trampa. Za njega reči nemaju nikakvu važnost. (Njegovog prethodnika Bajdena možemo zaobići, jer on nije bio ništa, samo dementni pokušaj da se nekako, bilo kako, zadrži staro stanje.)

Za Trampa, ruski predsednik Putin može biti i "odličan lider" i "lud". Zelenski? "Diktator sa svega četiri odsto podrške naroda u Ukrajini" i "legitiman predsednik". Evropska unija: i "saveznik" i neko ko "samo iskorištava SAD". Tarife? "Najlepša stvar na svetu". Mogu iznositi 20, 50, 80 ili 145 odsto, a mogu biti i sutra ukinute. 

Tramp je, zapravo, kažu zli jezici, zvezda rijalitija i zabavljač masa pre nego stvarni predsednik SAD.

Spoljna politika kao projekcija unutrašnjih konflikata u SAD

Sve u svemu, zaključuje Daf: "Danas više ne postoje granice, već samo haos, koji se prodaje kao 'sloboda'", a u centru tog haosa "stoje SAD, koje nisu garant stabilnosti već agens sistemskog svetskog poremećaja."

Krajnji rezultat: spoljna politika SAD više ne sledi američke interese, već "cikluse unutrašnjeg propadanja, projektovanog spolja kao strategija", kojoj "oružane snage obezbeđuju unutrašnju koheziju, a sankcije zamenjuju diplomatiju".

Naš izbor

SAD odbacuju mitove globalizma: Kako je "revolucija trampista" promenila svet

Amerika više nema saveznike, svi njeni savezi su prisilni; lojalnost se više ne nagrađuje, ona se podrazumeva. "SAD nisu propala imperija", uočava Daf, "one su ratna mašina, koja spaljuje saveznike, civile i zakone na istoj temperaturi".

U SAD se danas, s razlogom, strahuje od unutrašnjeg kolapsa. Ne samo od ekonomskog, već pre svega od proceduralnog. Drugim rečima: Amerika više nije racionalan akter svetske politike, već akter koji se ravna po sopstvenim refleksima, kojima je nemoguće upravljati.  

Niko, uostalom, ne zna šta će sutra SAD učiniti, čak ni njeno rukovodstvo. To je mašina, kaže Daf, koja ne može da funkcioniše bez neprijatelja i zato je počela da ih proizvodi u zemlji. 

Transformacija Ukrajine u naoružanu platformu SAD

Godine 1990. poslednjem sovjetskom lideru Mihailu Gorbačovu su data usmena obećanja da se NATO neće širiti na istok. Ali, sva buduća proširenja Alijanse su u Vašingtonu tretirana ne kao mogući rizik nego kao teritorijalni dobitak.

Kada su na samitu u Bukureštu 2008. godine. Ukrajina i Gruzija proglašene budućim članicama NATO-a, to je bio trenutak kada je posthladnoratovski poredak definitivno napušten. "Rat koji je usledio nije bio ruska provokacija", konstatuje ovaj autor, "već neizbežna posledica odbijanja Zapada da posluša čak i samog sebe".

Ukrajina je sistematski pretvarana u buduće bojno polje, i to od 2014. godine. "Ono što je počelo kao 'protest protiv korupcije", smatra Daf, "američki obaveštajci su operacionalizovali u kontrolisano rušenje postojeće vlade".

Instalacija klijentskog režima, usklađenog sa zapadnim finansijskim i vojnim institucijama, uopšte nije bila demokratska pojava. Ni "Azov", "Ajdar", ni "Desni sektor" nisu se pojavili izolovano, kao ukrajinski fenomen. Naprotiv, oni su bili naoružavani, finansirani i integrisani pod vođstvom NATO-a, dok su zapadni mediji otvoreni fašizam proglašavali za "nacionalnu odbranu".

Tako se Ukrajina postepeno transformisala iz tampon države između Istoka i Zapada u naoružanu platformu SAD.

Implozija američkih institucija, iza fasade ustavnog uređenja

Za to vreme, američke institucije su, iza fasade ustavnog uređenja, počele da implodiraju. Zakonodavna funkcija se pretvorila u javno pozorište, nastavlja Daf, izvršna vlast je postala vojna. Obaveštajna zajednica funkcioniše bez bilo čijeg nadzora. Izborni proces postaje ritual, ali njegove ishode kontroliše uski krug aktera koje su odobrili donatori. Nema kraja rata, nema smanjenja vojnog budžeta. Za nijedan skandal se više ne snosi odgovornost, jer država više ne služi građanima nego kontinuitetu.

Naš izbor

Sunovrat Zapada po francuskom istoričaru Emanuelu Todu: Prva sila koja će propasti biće – Amerika

Amerika se više ne upušta u akcije kako bi pobedila, već da bi sprečila druge da pobede, zaključuje Daf. Njeno vođstvo više nije strateško, već samo performativno. To je pravo lice američkog predsednika, šoumena i TV zvezde Trampa.

Ostatak sveta se tome prilagodio, stvarajući paralelne strukture, alternativne plaforme, trgovinske koridore koji ne postavljaju prethodne uslove i koji zaobilaze Stejt department. Tako se stvara novi svetski poredak. Smena Vašingtona sa svetskog trona ne dolazi, dodaje Daf, ona je već stigla.

Odnosno, kako zaključuje američki autor, "Kina i Rusija više nisu strašne, strašni smo postali mi".